Bronhijalna astma
Astma je hronična inflamaciona bolest disajnih puteva
Podela prema uzroku nastanka:
*Alergijska
Atopijska (udružena sa drugim alergijskim bolestima i povećanom serumskom koncentracijom IgE)
Neatopijska (alergeni radne sredine)
*Nealergijska
Tipično kod starijih osoba, bez podataka o alergijskim bolestima u ličnoj ili porodičnoj anamnezi. Kožne probe na inhalatorne alergene su negativne, a serumski nivo imunoglobulina E normalan.
- aspirinska (trijars simptoma: bronhijalna astma, nazalna polipoza i intolerancija aspirina)
Uzročni faktori su mnogobrojni: alergijski uzročnici (kućna prašina, grinje, životinjske dlake, budj, perje, različiti poleni), farmakološka sredstva (acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta adrenergički antagonisti), atmosfersko zagadjenje (uključujući duvanski dim, sumpor dioksid i dr), profesionalni faktori (obrada metala, drveta, životinjskih produkata), infekcije (različite vrste virusa poput respiratornog sincicijalnog virusa, virusa influence i rinovirusa), emocionalne promene.
Osnovni patološki supstrat jeste zapaljenje malih disajnih puteva različitog stepena sa rezultujućim promenama koje zahvataju zid bronhija i njihov lumen. Početne promene u ranoj fazi bolesti uzrokovane su oslobadjanjem preformiranih medijatora (histamin, eozinofilni hemtaktički faktor i dr.) iz aktiviranih mastocita posredstvom IgE, dok se u kasnoj fazi inflamacije uz regrutovanje većeg broja ćelija (velikog broja eozinofila i dr.) oslobadjanje novosintetisanih medijatora dešavaju ireverzibilne promene u samom zidu bronha koje vode trajnom smanjenju njihovog promera.
Klinička slika: Nedostatak vazduha (dispnoja), zviždanje u grudima (vizing) i kašalj uz povremeno iskašljavanje oskudnog žilavog sekreta. Simptomi su obično pogoršavaju tokom noći i u ranim jutarnjim satima. Za vreme akutnog napada pacijent sedi u krevetu, preznojen je, uplašen, otežano diše, čuje se vizing.
Najteži klinički oblik jeste akutni teški napad (status asthmaticus) koji traje 12h, a najčešće je posledica neadekvatnog lečenja ili infekcije.
Dijagnostika:
*Anamneza
*Klinička slika
*Prick testovi (epikutani testovi na standardnu paletu inhalatornih alergena - poleni drveća, trava, korova, kućna prašina, grinje, protein insekata, dlaka psa i mačke, odredjene vrste gljivica).
*Reverzibilnost opstrukcije - bronhodilatacioni test (salbutamol).
*Pozitivan rezultat bronhoprovokacionog testa (metaholin, histamin).
Lečenje:
- Antiinflamacioni agensi (lekovi koji smanjuju zapaljensku reakciju)
- Bronhodilataciona sredstva (lekovi koji dovode do proširenja disajnih puteva i time olakšavaju disanje)
- Antileukotrijenska Th
- - Novi - potencijalno važni agensi u lečenju
- Terapija anti IgE antitelima (Omalizumab) - monoklonska At koja vezuju cirkulišuće IgE
- Novije generacije antihistaminika
- Selektivni antagonisti tahikininskih receptora (NK-1i/ili NK-2)
- Anticitokinska Antitela (IL-4, IL-5), antagonisti receptora za citokine, inhibitori sinteze/sekrecije citokina, cirkulišući citokin-receptor analozi
- Transkripcioni faktori i antiinflamaciona genska Th
|
