GOJAZNOST
se definiše kao nakupljanje masnog tkiva iznad granice normale.Ona je posledica povećanog unosa hrane i /ili smanjenja energetske potrošnje.
Za procenu stepena gojaznosti izračunava se indeks telesne mase
(ITM =telesna težina\telesna visina):
- normalna TM………………………..do 23(m) ; 24.9(z)
- laka gojaznost (I stepena)………25-29.9
- srednje teška (II stepena)……….30-40
- ekstremna gojaznost……………….>40
Etiopatogenetski mehanizmi koji dovode do uvećanja veličine (hipertrofije) i broja (hiperplazije) adipocita tj. masnih ćelija su mnogobrojni:
*genska osnova (genotip) reguliše mogućnost održavanja normalne telesne mase,
*uticaj spoljašnje sredine (način života, navike),
*proces termogeneze koji treba da osigura energetske potrebe za sva tri mehanizma
neophodna za održavanje života: bazalni metabolizam, kretanje i termički efekat hrane.
Osnovne energetske potrebe organizma iznose 31-35 kcal/kg telesne mase.
Podela gojaznosti:
- Primarna - višak masnog tkiva ravnomerno rasporedjen na gornjem i donjem delu tela
ali i u unutrašnjim organima (jetri, pankreasu, izmedju ćelija miokarda i epikarda),
- Sekundarna - kod povećane količine kortizola,dijabeta,insulinoma.
Poremećaji koje može da izazove gojaznost su: poremećaj kardiovaskularnog sistema, poremećaj funkcije pluća, arterijska hipertenzija, holelitijaza, poremećaj rada mnogih endokrinih žlezda, osteoartritis kičme, različitih zglobova i ekstremiteta.
Posledice prekomerne gojaznosti su veoma ozbiljne. Stopa morbiditeta i mortaliteta je povećana čak 12 puta u odnosu na normalnu TM. Uzroci smrti su češća pojava karcinoma debelog creva i prostate kod muškaraca a dojke i materice kod žena.
Lečenje podrazumeva primenu kompleksnih mera. Odredjuju se promena u načinu života, povećana fizička aktivnost a samo u neizbežnim slučajevima lekovi i hirurška intervencija. Redukcija ishrane je kamen temeljac u lečenju gojaznosti. Pri sastavljanju takve ishrane neophodno je pridržavati se uputstava za uravnoteženu fiziološku dijetu, individualni pristup i satav obroka koji mora da sadrži 4 vrste namirnica: meso (teleće, pileće i riba), mleko i mlečni proizvodi , cerealije i voće i povrće. Fizička aktivnost treba da bude umerena i prilagodjena trenutnom stanju pacijenta.
Epidemiološka istraživanja su pokazala da je gojaznost najrasprostranjenija bolest savremenog čoveka. Ono što najviše zabrinjava je naglo povećanje gojaznosti kod dece!
Zbog toga prevenciju u nekim porodicama i sredinama treba započeti što ranije. To se postiže promenom načina života:
- načina ishrane i vrste hrane
- normalna fizička aktivnost i bavljenje sportom. |
